CarpTrade

Feeder tehnika-malo dubinac a pomalo i plovak

Veoma davno engleski ribolovci su na reci Temzi počeli da koriste hranilice različitih oblika. Uglavnom su to bili cilindrični tipovi napravljeni od plastičnih viklera ili sitne žičane (sito) mreže. Pošto se to pokazalo kao veoma uspešno, ova tehnika je dalje počela da se razvija i usavršava, da bi konačno dostigla današnji oblik. Svaki fideraš će vam ukratko opisati ovu tehniku kao integrisanu tehniku dubinskog i plovka. Ona to stvarno i jeste jer je zadržala karakteristike i upotrebljivost dubinke a putem osetljvih vrhova u boji dobila i finese plovka.

Feeder tehnika ima mnogo prednosti u odnosu na sve ostale tehnike. Putem hranilice, hrana i mamci u svim oblicima (brašnasta, zrna-partikli, živi-crvići, kasteri, seckane gliste, fuj), mogu se veoma precizno plasirati čak i na velike daljine (preko 60,70 metara). Dakle hrana se može koncentrisati na određenom malom prostoru, što u većini slučajeva veoma brzo privuče jata riba i izazove pravu euforiju tako da se može jako dobro loviti. Signalizacija udarca ribe se ostvaruje pomoću tankih, uočljivo obojenih vrhova od fiberglasa (mekši-savitljiviji) i karbona(tvrdi-kruti), na jedan veoma interesantan i pre svega efikasan način, a doživljaj je takav da se može porediti sa osećajem koji imate kada lovite na plovak.

Ova tehnika je podjednako uspešna na svim tipovima voda od jezera, kanala i reka, a može se loviti riba svih veličina od najsitnijih pa sve do onih kapitalnih. Feeder je malo zahtevniji od svih drugih tehnika sa kojima je dosta sličan (dubinsko, meč) ali sa druge strane ima i mnoštvo finesa koje su još veći izazov da se oprobate. Za početak će vam trebati jedan štap dužine 3,60 ili 3,90 m, težine bacanja oko 70gr ako pecate na stajaćim, odnosno oko 150gr ako pecate na tekućim vodama, jedna solidna meč mašinica, tonući najlon (u deklaraciji piše na engleskom sinking) prečnika 0,16-0,18, nekoliko hranilica sa otežanjima oko 20gr za stajaće vode i od 60gr pa na više za tekuće vode, nekoliko virbli sa i bez kopče, držač, posuda za hranu, malo hrane i mamaca i …žurka može da počne. I verujte…ko jednom proba fider, sve drugo više nije interesantno.BISTRO POZDRAV i pisite!!!

]Pre dve decenije, kada je feeder tehnika već uveliko zaživela u Zapadnoj Evropi, pojedini specijalisti počeli su da traže nove prostore za njenu primenu.
Ako volite da pecate krupnu ribu,na( Feeder) pročitajte pažljivo ovaj tekst i verujte - kada jednom probate pravi metod i na taj način uhvatite prvog većeg šarana, lako se može dogoditi da vam se pristup ribolovu promeni iz korena.

Ovaj vid fider ribolova zasniva se na upotrebi masivnih hranilica, koje nose velike količine lepljive i neaktivne brašnaste primame, te kratkih predveza, kako bi se udica nalazila na samoj hrani ili u njenoj neposrednoj blizini. Zahvaljujući tome, iole veća riba, čim počne da jede, najčešće usisa i udicu sa mamcem, bez velikog premišljanja, zbog čega su udarci po pravilu veoma siloviti.
Važno je da hranilica može da ponese dosta primame i da predvez bude kratak

Pribor za metod, generalno gledano, mora da bude jak, premda tu postoje nijanse zavisno od potrebne daljine zabačaja, težine pune hranilice i veličine riba koje se javljaju. Štapovi namenski pravljeni za pecanje ovom tehnikom su nešto snažniji od prosečnih fidera, ali već svaki model srednje teške akcije (MH - medium heavy) može poslužiti, o čemu ćete više saznati na kraju teksta, gde su predstavljena tri favorita.

Izmenljivi vrh u svakom slučaju treba da bude jak (nosivosti preko 1,5 oz), a mašinica kvalitetna, brza i sa pouzdanom kočnicom (osim standardne, itekako će dobro doći i borbena, koja omogućava brzo otpuštanje i pritezanje drila, jer je metod višestruko zahtevniji od "običnog" fidera.

Najčešće se koriste najloni promera 0,16-0,22 mm (u slučaju potrebe na vrh se može dodati šok lider od monofila debljeg za nekoliko stotih delova milimetra), a na terenima bogatim krupnom ribom ili preprekama nećemo pogrešiti ni ako se opredelimo za upredenu strunu ili najlon promera 0,26-0,30 mm.

Uloga metod hranilice je da manju ili veću količinu prihrane u kompaktnoj formi spusti na dno. Osnovne vrste su:

1. "frejm" (eng. "frame") - ovalni okvir sa "krilcima";
2. spiralne (od uvijene žice);
3. ravne (flet, eng. "flat") - sa po jednom ispupčenom i zaravnjenom stranom.

Postoje i neki modeli posebno namenjeni za plasiranje peleta i mnoštvo manjih ili većih varijacija na "osnovne teme". Hranilice svih oblika su manje ili više primenljive, ali su se ipak najbolje pokazali flet i frejm modeli, konstruisani tako da uvek padaju na dno na istu stranu (onu sa otežanjem), dok udica sa mamcem ostaje odozgo, lako dostupna ribi. Nažalost, ponuda ovog artikla na našem tržištu je još uvek siromašna, ali se situacija polako popravlja.

Dok kod "običnog" fidera postoji sijaset montaža i njihovih verzija za različite situacije, u metod pecanju se koriste skoro isključivo dve varijante: in-lajn (eng. "in-line") sistem, sa glavnom strunom provučenom kroz hranilicu, ispod koje je vrtilica o koju se kači predvez sa udicom, i sistem sa hranilicom sa amortizujućom gumom (vidi podnaslov "Metod hranilice"), čiji se gornji kraj fiksira za osnovnu strunu, dok se za donji, preko alkice, vezuje kratki predvez sa udicom. Obe montaže i njihove varijacije su podjednako uspešne, pa ne morate da se opterećujete previše njihovim proučavanjem, ali vam savetujem da koristite hranilice sa fabrički ugrađenom amortizujućom gumom ili da na fider-gumu, koja se može kupiti u bolje snabdevenim radnjama, postavite in-lajn model.

Metod hrane su klasične brašnaste primame, ali nešto krupnije konzistencije, velike lepljivosti i visoke energetske vrednosti - prilagođene šaranu i krupnoj beloj ribi. Dobro se pokazalo nekoliko vrsta Sensas i Van den Eynde prihrana (one na kojima stoji naznaka Method, ali i sve namenjene za pecanje u tekućoj vodi), kao i domaće Boom Bait Feeder i Gica Mix Specijal. Postupak pripreme je nešto drugačiji nego kod "običnih" fider mikseva, jer ova primama treba da bude kompaktna da bi izdržala snažni zamah i udar o vodu, ali i da bi se što sporije razlagala, kako ne bi privlačila sitnu belu ribu. Metod hranu je poželjno
pojačati peletima, crvićima i zrnevljem, ali u mnogo manjim količinama od onih koje stavljamo u standardne fider smese, kako ne bismo značajnije umanjili kompaktnost mase.

Kod mamaca nema praktično nikakvih ograničenja. Primenljivi su svi oni na koje se mogu pecati šaran, babuška i krupna bela riba, kako uz savremeni šaranski pristup, tako i klasičnom dubinkom i na plovak - sve vrste kukuruza, bojliji, peleti, kokice, crvići, gliste, valjci i kombinacije. Mamac može biti postavljen direktno, na dlaku ili pomoću silikonskog prstenčića, a dozvoljene su i sve kombinacije. On može da bude na samoj hranilici (pri čemu nije loše "kamuflirati" predvez tankim slojem hrane) ili ostavljen da visi tik ispod nje.

U obzir dolazi prihranjivanje raketom, praćkom ili raznim tipovima hranilica, kao i svim drugim sredstvima dozvoljenim u konkretnoj situaciji. Tamo gde je riba naviknuta na bogatu ponudu, pljusak hranilice i dejstvo prihrane učiniće ono što se samo poželeti može - privući će ribu i doneti nam udarce posle vrlo kratkog perioda čekanja. Oni se na štapu manifestuju pravim "zakucavanjem", pa moramo da budemo oprezni i spremni da hitro odreagujemo, mada kontra, kao i kod klasičnog fidera, u principu nije ni potrebna, jer se riba u najvećem broju slučajeva sama zakači, zbog težine sistema.

Vodite računa da vam dril na mašinici uvek bude potpuno olabavljen (zato su modeli sa borbenom kočnicom prosto idealni za ovakvo pecanje), pogotovo ako morate da se odmaknete od štapa, jer je i šaranče od kilograma u stanju da ga u prvom naletu obori sa držača i za tren odvuče u vodu. Ova tehnika nastala je na komercijalnim revirima, odnosno na stajaćicama sa velikom koncentracijom krupne ribe, ali je primenljiva i na svim tekućim vodama na kojima tok nije toliko jak da kotrlja hranilcu po dnu. Osim na plićim jezerima, kod nas se metod može primenjivati i na kanalima, rukavcima ravničarskih reka i barama.

Iako je šaran glavna "mušterija" ovog vida pecanja, njime se vrlo uspešno love i mnoge druge vrste, pre svega babuška i deverika, ali na dobro odabranim mestima i sa adekvatnim hranilicama (flet modelima dovoljne težine) možemo "metodirati" i mrenu. U svakom slučaju, ovo je pravi izazov za ljubitelje ekstremnijih varijanti i borbi sa neizvesnim ishodom.

Sanad-pored Tise